Члан 1.

Овим Пословником уређују се рад Управног одбора Српске федерације компанијског спорта (у даљем тексту: СФКС).

Члан 2.

Одбор обавља своје послове и задатке у складу са Законом о спорту, Статутом Српске федерације компанијског спорта (у даљем тексту: СФКС)и овим Пословником.
Одбор ради на седницама, које се одржавају по правилу најмање једном у четири месеца.
Чланови Одбора имају посебне дужности према Федерацији у складу са чл. 59. Закона о спорту и Статутом Федерације.

Члан 3.

Мандат члановима Одбора почиње да тече даном избора на Скупштини Савеза новог сазива.
Члану Одбора мандат престаје по одредбама Статута Федерације

Пословник о раду можете преузети као PDF:

Пословник о раду

Члан 4.

Председник Федерације, као председник Управног одбора по функцији (у даљем тексту: Председник), сазива седнице и руководи радом Управног одбора.

Уколико је Председник из ма којих разлога спречен да обавља или не обавља своју функцију или је одсутан из земље дуже од 15 дана, замењује га најстарији потпредседник Управног одбора, са свим овлашћењима Председника, ако Статутом Федерације није другачије утврђено. Уколико је и ово лице из ма којих разлога спречено да обавља или не обавља ову функцију замене или је одсутно из земље дуже од 5 дана, функцију преузима следећи по старости потпредседник Управног одбора.

Председник одређује сваком члану Одбора конкретно задужење, у оквирима садржаја активности Федерације и надлежности Одбора..

Члан Одбора и лица која обавезно присуствују седници Одбора у складу са Статутом и овим Пословником имају право на накнаду трошкова за долазак на седнице, у складу са прописом којим се утврђује врста, вредност и начин остваривање тих накнада.

 

Члан 5.

За вршење или припрему одређених послова и аката из своје надлежности, Одбор  може образовати комисије, одборе и друга радна тела или именовати, односно ангажовати поједина лица.

Одлуком о образовању комисије, одбора или радног тела, односно именовању или ангажовању лица  утврђује се њихов делокруг  рада и права и обавезе.

 

Члан 6.

Седнице Одбора су јавне.

Одбор може одлучити да расправу и одлучивање у вези са појединим тачкама дневног реда одржи без присуства јавности када је то потребно ради заштите интереса Федерације.

Чланови Одбора и остала присутна лица на седници дужна су да чувају пословне тајне. Председник или потпредседник који председава седницом дужан је пре расправа упозорити чланове Одбора и остале присутне на седници да поједино питање представља пословну тајну.

Јавност рада Одбора остварује се, по правилу, путем саопштења за јавност.

Одбор у јавности представља Председник, или потпредседник  Федерације који замењује Председника и Генерални секретар  Федерације

 

Члан 7.

Управни одбор заседа и одлучује у седницама које сазива Председник, а у случају његове спречености потпредседник Управног одбора кога овласти Председник или најстарији потпредседник Управног одбора.

Генерални секретар Федерације учествује у раду Управног одбора без права гласа.

Председник одлучује коме се, поред чланова Одбора, упућује позив да присуствује седници.

Председник је обавезан да сазове седницу Одбора ако то захтева Надзорни одбор, најмање три члана Одбора или Генерални секретар Федерације

Седница из става 3. овог члана мора се одржати нај касније у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Председнику у сазивању и припреми седнице Одбора помаже Генерални секретар  Федерације

Члан 8.

Члан Одбора дужан је да редовно присуствује седницама и учествује у расправљању и одлучивању Одбора.

Чланови Одбора су дужни да најкасније 48 часова пре почетка заказане седнице, обавесте Председника о евентуалној спречености за учешће на седници.

Оправданост одсуствовања са седнице утврђује Председник, о чему обавештава Одбор на почетку седнице.

Члан Одбора има право да буде информисан о свим питањима везаним за рад  Федерације, од стране Председника и Генералног секретара  Федерације

Ако неки члан Одбора више од једном неоправдано изостане са седница, Председник  Федерације ће му упутити критику, а ако члан Одбора и поред тога још једном неоправдано изостане, Председник може предложити Скупштини разрешење тог члана.

 

Члан 9.

Предлог дневног реда Одбора саставља Председник.

Председник носи у предлог дневног реда предлоге које је примио од чланова Одбора, органа Савеза, Председника Сталног спортског арбитражног суда и сталних радних тела Одбора.

 

Члан 10.

Седнице Одбора сазивају се писменим путем, а хитне седнице на начин који обезбеђује сигурно позивање на седницу.

Прву конститутивну седницу Одбора, Председник може сазвати усмено одмах по избору Одбора. Конститутивна седница се обавезно одржава у року од седам дана од дана избора Одбора.

Позив за седницу садржи: место, датум и време одржавања и предлог дневног реда седнице.

Позив за седницу се мора доставити  члановима Одбора најкасније пет дана пре одржавања  седнице.

У изузетним случајевима, када би за Федерацију могла настати штета због тога што Одбор не би благовремено донео одређену одлуку, Председник може сазвати седницу по хитном поступку.

Уз позив за седницу члановима Одбора се доставља предлог дневног реда, као и друга документација.

Уз позив за седницу обавезно се доставља у целости текст предлога општих аката, извештаја и анализа које се разматрају на седници.

Уз сагласност члана Одбора, позив за седницу, пратећа документација и друга обавештења могу  му бити достављени и путем електронске поште (e-mail).

Уколико је седница сазвана по хитном поступку, материјали се могу доставити на самој седници, односно у нарочито хитним случајевима, може се дати само усмено образложење на седници.

Приликом састављања предлога дневног реда Председник води рачуна: 1) да се у дневни ред уврштавају сва питања која спадају у искључиву надлежност Одбора; 2) да дневни ред обухвати првенствено она питања која се у време припремања и сазивања седнице постављају као најважнија и најхитнија у раду Федерације; 3) да у дневни ред буде без одлагања уврштено разматрање одлука и закључака других органа Федерације које се тичу питања која су у надлежности Одбора; 4) да дневни ред не буде сувише обиман и тако сачињен да се све тачке дневног реда могу на истој седници у потпуности расправити; 5) да се као прва тачка дневног реда, по правилу, разматра и усваја записник са претходне седнице.

 

Члан 11.

Председник може одбити да у предлог дневног реда унесе оне предлогe  које је добио од надлежних органа или за које сматра да нису довољно припремљени да би се о њима могло на седници расправљати. У том случају Председник  ће предлагача обавестити о разлозима због којих је одбио предлог.

Председник може у склопу припреме седнице Одбора одржати консултативне састанке на које ће позвати лица за која оцени да својим мишљењем могли допринети квалитетнијим одлукама Одбора. О резултатима таквог састанка Председник, по потреби, упознаје Одбор.

 

Члан 12.

Седнице Одбора води Председник, а у његовом одсуству потпредседник који га замењује.

Руководећи седницом, Председник: 1) утврђује да ли је присутан довољан број чланова за рад и пуноважно одлучивање; 2) стара се да рад на седници тече према утврђеном дневном реду; 3) даје члановима Одбора и осталим учесницима седнице реч и усмерава ток расправе према дневном реду; 4) стара се о правилном формулисању одлука и закључака; 5) ставља предлоге на гласање и установљава резултате гласања; 6) брине се о реду на седници; 7) води рачуна о одвијању седнице у складу са одредбама Статута и овог Пословника.

У случају када седнице сазива и води их потпредседник Федерације, он има сва овлашћења утврђена овим Пословником за Председника, осим оних која према Статуту искључиво припадају Председнику.

 

Члан 13.

На почетку седнице, пре утврђивања дневног реда, Председник, по извештају Генералног секретара, утврђује да ли постоји кворум за одржавање седнице Одбора.

У случају да Одбор нема потребан кворум за одлучивање, у складу са Статутом Федерације, Председник, односно потпредседник који га мења ће, у хитним случајевима, најкасније у року од три дана сазвати Седницу са истим дневним редом и без поновне доставе материјала. Одбор на поновљеној седници може да одлучује већином гласова присутних чланова, осим о усвајању општих аката.

Ако у току седнице председник утврди да не постоји кворум, прекинуће седницу. Председник ће увек утврдити да ли постоји кворум,  кад то затражи неки од чланова Одбора.

Када Председник утврди да постоји кворум, приступа се утврђивању дневног реда. О дневном реду седнице решава се без претреса.

 

 

Члан 14.

Уколико председник констатује да на три узастопне седнице није био обезбеђен кворум, сазваће Скупштину ради предузимања мера у складу са Статутом.

 

Члан 15.

Сваки члан Одбора може предложити да се у дневни ред унесу, поред питања и предлога која је председник унео у предлог дневног реда, и друга питања и предлози за које сматра да су хитни.

Члан Одбора је дужан да хитност питања, односно предлога образложи.

У случају да се захтева хитноcт за поједина питања или да се предложи измена утврђеног дневног реда, Председник по својој оцени одлучује да ли ће се о том захтеву или предлогу отворити претрес.

Из посебно оправданих разлога, већ утврђени дневни ред може се изменити или допунити у току седнице.

 

Члан 16.

О свакој тачки утврђеног дневног реда расправља се и одлучује појединачно.

Разматрање тачке дневног реда почиње тако што представник предлагача кратко образлаже материјал ако Председник оцени да је то потребно или ако то представник предлагача изричито захтева.

Потом, почиње расправа у којој учесници на седници могу да изнесу своје примедбе и предлоге и да затраже додатна објашњења.

Председник може да прекине седницу Одбора док се не усагласе ставови о неком питању или док се не обезбеди већина чланова одбора потребна за одлучивање.

 

Члан 17.

Када се разматрају питања из делокруга комисија Одбора, право на говор имају и њихови чланови који нису чланови Одбора.

Чланови Одбора и лица која учествују у раду Одбора се за дискусију јављају дизањем руку, а Председник даје реч по редоследу којим су је заинтересовани затражили.

Нико не може добити реч пре него што су дискутовали сви који су се пријавили, изузев ако Председник не оцени да је то неопходно ради давања одређених објашњења.

Исто лице не може о истој тачки дневног реда говорити више од два пута.

Председник може предложити да се трајање дискусије временски ограничи и да сваки учесник у претресу о истом питању говори само један пут, када оцени да ће претрес појединих питања дуже трајати или када је пријављен већи број говорника. Ограничење трајања говора може предложити и сваки члан Одбора.

Када је трајање говора ограничено, Председник ће у случају прекорачења одређеног времена опоменути говорника да је време истекло, а ако овај за наредни минут не заврши говор, Председник ће му одузети реч.

 

Члан 18.

Ако члан Одбора или лице које обавезно присуствује седници Одбора затражи реч да би исправио навод који се на њега односи и који је по његовом мишљењу нетачан, председник ће му дати реч чим заврши говор лице које je изазвало потребу исправке. Члан се у свом говору мора ограничити на исправку и његов говор не може трајати дуже од пет минута.

 

Члан 19.

Учесника у расправи нико нема право да прекида у његовој дискусији и да му упада у реч.

Говорник може говорити само о питању које је на дневном реду. Ако се говорник удаљи од дневног реда, председник ће га на то опоменути и позвати га да се држи дневног реда.  Ако се говорник и после позива не буде држао дневног реда, председник ће му одузети реч.

Дискусија се може прекинути и у случају потребе одржавања реда на седници.

 

Члан 20.

За време седнице сва присутна лица дужна су да се придржавају овог Пословника, да не ремете ток седнице и да не вређају друга лица (ред на седници).

Уколико се неко лице на седници понаша супротно ставу 1. овог члана, Председник је дужан да га упозори, а ако упозорење остане без успеха предузеће се мере утврђене овим Пословником.

Због повреде реда на седници могу се изрећи следеће мере:

  • опомена;
  • одузимање речи;
  • искључење са седнице

Мере из става 3. тач. 1) и 2) овог члана изриче Председник, а меру из тачке 3) Одбор.

Опомена се изриче за понашање којим се ремети ред на седници.

Одузимање речи се изриче лицу које нарушава ред на седници а већ је опоменуто.

Искључење са седнице изриче се према лицу које грубо нарушава ред на седници или које након одузимања речи поново наруши ред на седници.

Лице према којем је изречена мера искључења са седнице дужно је да одмах напусти седницу Одбора.

Мера искључења односи се на седницу са које се лице искључује.

 

 

 

Члан  21.

Председник може предложити да Одбор закључи расправу и пре него што је исцрпљена дискусија пријављених говорника, ако сматра да је питање довољно размотрено. О овом предлогу гласа се без расправе.

Након обављене расправе, Председник утврђује један или више предлога о којима ће се одлучивати гласањем.

Сваки члан Управног одбора може дати свој предлог одлуке, у ком случају се прво гласа о предлозима датим уз позив за седницу, па затим о предлозима датим на седници и то редом којим су дати.

Предлогом одлуке сматра се и предлог да се одређена одлука не донесе, или да се одређена тачка стави или скине с дневног реда.

Одлучивању се приступа после претреса, осим у случајевима у којима је овим Пословником одређено да се одлучује без претреса.

По завршетку расправе а пре гласања, Председник може позвати Генералног секретара Савеза да се изјасни о поднесеним предлозима.

У оквиру тачке дневног реда о именовањима и разрешењима  о којима Одбор одлучује, сходно статуту или општем акту Федерације, на предлог Председника, чланови Одбора не могу давати своје предлоге, већ се могу само након дискусије изјаснити (гласати) о предлогу овлашћеног предлагача.

Члан Одбора нема право гласа кад се одлучује о: покретању спора или одустајању од спора против њега; одобравању пословаизмеђу њега и Федерацијеу случају сукоба интереса, односно постојања личног интереса при одлучивању; његовој одговорности и разрешења.

Члан Одбора нема право гласа ако се одлука односи на закључење правног посла са њим или на то да се спор између њега и Федерације поведе или оконча, или ако се одлучује о имовинским питањима која су повезана са његовим брачним другом или рођаком до другог степена сродства у правој линији или се односе на неко правно лице над којим он има контролу или економски интерес.

 

Члан22,

Пре или после расправе, Одбор може одлучити да се поједино питање скине са дневног реда.

Одбор може пуноважно доносити одлуке ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова Одбора, ако статутом Федерације и овим Пословником није другачије одређено.

Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова Одбора, осим ако је статутом Федерације или овом Пословником утврђена друга већина.

 

Члан23.

Предлог за измену и допуну предлога општег акта изнад лежности Одбора подноси се у облику амандмана.

Амандман сеподноси најкасније 48 сати пре одржавања седнице Одбора, осим у хитним случајевима. Амандман се подноси у писаном облику.

 

Члан 24.

На нацрт Статута, амандман се подноси најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице Одбора.

Амандман се подноси председнику који га доставља надлежној Комисији Одбора.

Прегласања о амандману о њему ће се изјаснити представник надлежне комисије Одбора.

О амандманима се гласа према редоследу чланова општег акта на које се односе.

Ако је на исту одредбу општег акта поднето више амандмана, о амандманима се гласа оним редом којим су поднети.

Прихваћени амандмани постају саставни део предлога статута.

 

 

Члан25.

По хитном поступку може се донети само општи акт којим се регулишу питања и односи за чије уређење постоји неодложна потреба или ако би доношење таквог акта у редовном поступку могло да изазове штетне последице.

Сваки члан Одбора и Генерални секретар може поднети образложени предлог да се одређени општи акт донесе по хитном поступку. О предлогу за доношење општег акта по хитном поступку одлучује се без расправе. Ако Одбор усвоји предлог да се општи акт донесе по хитном поступку, предлог општег акта се уноси у дневни ред исте седнице.

Предлог општег акта који би се донео по хитном поступку мора се доставити члановима Одбора најкасније до почетка седнице.

 

Члан26.

Одлуке се доносе јавним гласањем, дизањем руке чланова Одбора.

На основу поднетог предлога, Одбор може одлучити да се оодређеном питању тајно гласа. Тајно гласање се врши на исто образним, овереним, гласачким листићима.

Тајним гласањем руководи посебна комисија, с тим да сваки заинтересовани члан Одбора може контролисати поступак поделе гласачких листића и њиховог прегледа након обављеног гласања.

 

Члан 27.

О тајном гласању се сачињава посебан записник који оверавају чланови комисије и он представља саставни део записника са седнице Одбора.

Председник позива чланове Одбора према списку изабраних чланова да приме гласачки листић, што се и евидентира.

Комисија утврђује резултате тајног гласања.

 

Члан 28.

Приликом одлучивања члан Одбора се изјашњава: „ЗА“, „ПРОТИВ” или „УЗДРЖАН“.

Резултате гласања утврђује Председник.

Чланови Одбора који су против доношења одређене одлуке или су уздржани при гласању за доношење одређене одлуке зато што сматрају да је одлука штетна за Федерацију обавезни су да пре гласања о одлуци образложе свој став о штетности предлога одлуке о коме се гласа.

У записник са седнице Одбора се констатује ко је од чланова Одбора гласао за, против или се уздржао од гласања, уколико се донетом одлуком може проузроковати штета Федерацији.

Када се одлучује тајним гласањем, гласачки листић на коме је заокружен само један од три одговора из става 1. овог члана је важећи, док су остали листићи неважећи.

За време одлучивања, јавног или тајног, нико не може добити реч пре него што се саопште резултати одлучивања.

Чланови Одбора приликом одлучивања нису везани обавезама према својим организацијама нити могу примати од њих упутства, и дужни су да штите интересе Федерације у целини и заступају одлуке Скупштине и Одбора.

 

 

Члан 29.

Код избора тајним гласањем сваки члан Одбора добија листић на коме су исписана имена кандидата по реду кандидовања, а испред сваког имена означен је редни број. Члан гласа на тај начин што заокружује редни број испред имена кандидата за кога гласа.

Уколико је број листића који су сакупљени након обављеног гласања већи од броја који је подељен члановима Одбора, гласање се поништава и понавља.

 

Члан 30.

Након завршетка расправе и одлучивања у вези са свим питањима која су била на дневном реду, Председник закључује седницу.

Кад услед обимности дневног реда или из других разлога није могуће завршити расправу о свим тачкама дневног реда у заказани дан, Одбор може одлучити да се седница прекине и да се закаже наставак у одређени дан, о чему се писмено обавештавају само одсутни чланови Одбора.

 

Члан 31.

О току седнице Одбора води се записник, који треба да потпишу Председник и Генерални секретар Федерације.

Интегрални текстови одлука дају се у прилогу записника.

Одбор усваја записник на првој наредној седници Одбора.

Оригинални текст записника саставља се у два примерка.

Ток седнице се може снимати,о чему одлучује Председник.

Записник се чува трајно, и за чување записника одговоран је Генерални секретар Федерације.

У записник се уноси редни број и датум седнице, ко је председавао седницом, време када је седница почела и завршена, попис присутних и одсутних чланова Одбора, попис осталих који су присуствовали седници, дневни ред седнице, како је Одбор одлучио о свакој тачки дневног реда, одлуке и закључци који су донети на седници.

Одлуке Одбора се уносе у књигу одлука органа Федерације, односно у деловодни протокол  након усвајања записника.

 

Члан 32.

После седнице Одбора, припрема се пречишћен текст усвојеног акта.

Пречишћен текст је текст акта или предлога акта у који су унесене измене усвојене на седници Одбора и који је правнотехнички редигован.

Пречишћен текст припрема Генерални секретар Федерације, а утврђује Председник.

 

Члан 33.

Одбор може предложити Председнику да покрене пред Скупштином поступак опозива појединих чланова Одбора, због непридржавања Статута и других општих аката Федерације, односно због неуредног присуствовања седницама Одбора.

 

Члан 34.

Одлуке и закључке Одбора спроводе Председник и Генерални секретар Федерације.

Чланови Одбора и лица која именује Одбор не могу деловати и иступати противно донетим одлукама Одбора.

 

Члан 35.

Одбор може о хитним питањима, осим усвајања општих аката, да одлучује на седници одржаној уз коришћење електронских средстава комуникације (тзв. електронска седница).

Електронска седница се одржава путем телефона или Интернет сервиса.

У предлогу за одржавање електронске седнице мора бити унапред дефинисан дневни ред и не може се мењати.

Председник је дужан да члановима Одбора образложи хитност одређеног питања. Електронска седница се одржава када је одређену одлуку потребно донети одмах, јер би иначе за Федерације или члана Федерације могле настати ненадокнадиве штетне последице.

Председник утврђује предлог одлуке о којој се чланови Одбора изјашњавају.

Изјашњење члана Одбора се састоји у изјашњењу: да ли је „ЗА“ предложену одлуку; да ли је „ПРОТИВ“ предложене одлуке; да ли је „УЗДРЖАН“.

Уколико члан Одбора не одговори на предлог одлуке Председника, у остављеном року, сматраће се да је сагласан са предложеном одлуком, односно да је гласао ЗА њу.

Председник утврђује, на основу изјашњења чланова Одбора, да ли је предложена одлука усвојена, и о томе обавештава Одбор на првој наредној седници.

О току електронске седнице води се записник.

Електронска седница може да се одржи само ако сви чланови Одбора имају одговарајуће техничке могућности да учествују у раду такве седнице.

Одбор утврђује одлуком да су се стекли услови да се будуће седнице Одбора одржавају у складу са ставом 1. овог члана и одређује техничке аспекта учешћа чланова Одбора у раду електронске седнице Одбора.

На електронску седницу се сходно примењују одредбе овог Пословника о редовној седници Одбора, ако овим чланом није другачије одређено.

 

Члан 36.

Одбор може већином од укупног броја чланова образовати Одбор за хитна питања и из свог састава именовати, на предлог Председника, чланове тог Одбора.

Одбор за хитна питања решава хитна питања из надлежности Управног одбора између две седнице, у складу са Статутом Федерације.

Одбор за хитна питања може да ради ако је присутна већина његових чланова а одлучује већином гласова од укупног број чланова Одбора за хитна питања.

Одбор за хитна питања сазива Председник, по потреби.

 

Члан 37.

Овај Пословник ступа на снагу даном објављивања на Интернет сајту (презентацији) Федерације.